Da bi se u sportu ostvario dobar rezultat potrebno je da se u jednu celinu uklopi mnogo faktora. Osim talenata, dobrog trenerskog i stručnog kadra i uslova, jedan od najbitnijih preduslova je organizacija kluba. Medalje koje je Veslački klub osvajao godinama unazad i koje će, nadamo se, i dalje osvajati plod su svega navedenog. Tajna leži u činjenici da o Veslačkom klubu Smederevo brinu, uglavnom, bivši veslači koji osećaju veliku pripadnost ovom klubu. To je slučaj sa sadašnjim rukovodstvom kluba.
Mesto predsednika Upravnog odbora povereno je Miljanu Popoviću , a potpredsednik je Goran Cvetanović. Ostali članovi UO VK Smederevo su Momčilo Đorđević, Vladan Milovanović, Aleksandar Smiljanić, Ivan Mikić, Ivan Petronijević,, Dejan Guslov I Dragoljub Paunović.
Na njima je obaveza da i u godinama koje dolaze učine sve da Veslački klub Smederevo bude perjanica smederevskog sporta i medju najsupešnijim veslačkim klubovima u zemlji. Rezultati ostvareni na medjunarodnoj sceni obavezuju, a pogled na medalje koje su počele da stižu u naš klub daleke 1996. godine potvrda su kvalitetnog rada.
Veslački klub Smederevo osnovan je 1924. godine na Đurđevdan 6. maja. Od tada pa do današnjih dana klub je izrastao u jedan od najtrofejnijih i najuspešnijih u Smederevu i šire. Prvo ime kluba bilo je Veslačko-plivački klub Smederevo. Gotovo od prvog dana takmičari ovog kluba pojavljivali su se na svim velikim domaćim i inostranim takmičenjima. Nema kontinenta na kome nisu veslali smederevski veslači. Veslači Smedereva ostvarivali su i ostvaruju rezultate kojima se grad ponosi. Titule i pehari osvajani u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenac, pa do današnjih dana, krase prebogate trofejne vitrine kluba. Veslačko-plivački klub Smederevo jedan je o najstarijih klubova u našoj zemlji. Prema podacima iz Monografije „Veslanje najtrofejniji sport u Smederevu“ autora Ljubomira Pavlovića, gradovi koji su pre Smedereva imali ovakve klubove mogu su da se nabroje na prste.
Tako je, primera radi, Zrenjanin imao veslački klub 1883. godine, a Novi Sad 1885. godine. Nešto pre Smedereva, veslanje je zaživelo i u Beogradu. Prvi predsednik Veslačko-plivačkog kluba Smederevo bio je inženjer Ernest Radlinski. Zanimljivo je da je on bio strelac i fudbaler, ali je bio zaljubljenik u Dunav.
Zahvaljujući agilnoj upravi već prve godine u klub stižu prvi školski čamci- četverac i dvojac sa kormilarom. Prostorije kluba bile su u krugu fabrike Sartid (Stara železara). Zbog velikog ineteresovanja omladine za veslanje osetila se potreba za proširenjem klupskih prostorija i 1926. godine klub se seli na današnju lokaciju. Te godine dolazi i do promene na čelu kluba.

Funkcija predsednika kluba poverena je predsedniku opštine Ljubomiru Vidakoviću i uskoro u klub stižu novi čamci, skif, dvojac sa kormilarom i četverac. U to vreme jedan od najboljih veslač bio je inženjer Josip Hajzer. Od svojih sredstava kupuje skif i već 1928. godine osvaja prvo mesto u Podunavlju. Dovoljno da se sve više mladih okrene ovom sportu. Nažalost, krajem te godine u velikom požaru izgorela je baraka sa čamcima. Grad je odlučio da izgradi novu kuću za smederevske veslače. Izgradnja je trajala do 1930. godine, a nabavljeni su i novi čamci…
Od tada pa do današnjih dana generacije i generacije veslača podefilovale su kroz ovaj klub. Svaki od njih utkao je deo sebe u rezultate koji će se pamtiti dok god u Smederevu bude veslača. Od Hajzera pa do današnjih Nešića, Bogdanovića, Jovanovića i mnogih koji će tek doći i pisati neku novu istoriju VK Smederevo. Sve do 1996. godine čekala se prva medalja sa nekog velikog svetskog takmičenja. Dočekana je u Glazgovu kada su Ranković i Vujanić doveslali do srebra u dvojcu. Posle toga gotovo da nije bilo godine tokom koje se Smederevci sa velikih svetskih takmičenja nisu vraćali sa medaljama.
Samo u 2011. godini naš klub iznedrio je svetske prvake u konkurenciji seniora do 23 godine. U četvercu sa kormilarom Veselin Savić i Jovan Jovanović okitili su se zlatom ali i svetskim rekordom ostvarenim u Amsterdamu. Nemanja Nešić je u lakom četvercu bio treći, a Dušan Bogičević srebrni na Evropskom prvenstvu u Plovdivu. Pored njih valja pomenuti, možda najtrofejnijeg smederevskog veslača Gorana Nedeljkovića, Ivana Ostojića, Aleksandra Radovića, Vladimira Paunović…Dolaze i mladi o kojima ćemo tek pisati i pričati.
Sada se samo nadamo da će se konačno neki od smederevskih veslača okititi medaljom na Olimpijskim igrama. Nismo uspeli u Moskvi 1980. godine (Božidar Đorđević – Vladimir Krstić deseti u četvercu s kormilarom), u Sidneju 2000. godine (Boban Ranković u četvercu – osmo mesto) i Atini 2004. godine (Goran Nedeljković laki četverac – sedmo mesto).
Nizali su se uspesi, a kruna dosadašnjeg rada svakako je seniorska zlatna medalja Dušana Bogićevića i Veselina Savića iz 2014. godine na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Naravno, to nas ne zadovoljava, želimo još sličnih i boljih rezultata. Cilj je da se sa mladom generacijom veslača koja stasava u klubu, ali i seniorima koji su se već dokazali na domaćem i međunarodnom planu, obezbedimo, posle malo duže pauze, plasman na naredne Olimpijske igre 2020. godine u Tokiju. Učinićemo sve da pre velikog jubileja, veka postojanja kluba 20204. godine, naše vitrine krasi i medalja sa Olimpijskih igara.
Imamo sve preduslove za tako nešto, odlične uslove, stručni kadar dokazan tokom prethodnih godina, odličan vozni park, a pre svega vredne i talentovane veslače željne dokazivanja.